Kao i mnogi drugi, i ovu sam nedelju proveo zaključan unutra, kod kuće ili u praznim kancelarijama u Briselu, prelazeći sa jednog video konferencijskog ili telefonskog poziva na drugi. Oni su bolji nego ništa, ali i frustriraju, jer telefonski pozivi, pa čak i video konferencije, nemaju ključni element koji će omogućiti da diplomatija deluje: ljudsku interakciju. Da biste zaključili poslove, morate gledati ljude u oči, direktno se angažovati i razmeniti po koju tihu reč u ćošku. Multilateralna diplomatija, unutar EU i širom sveta, teška je i u najboljim vremenima. Ovo je naročito tačno jer je poverenje - tu magiju i neophodni sastojak koji ljudi mogu da ugroze - teže izgraditi preko video linije sa lošim zvukom. Sa druge strane, za neke sastanke, video konferencije mogu biti dovoljno dobre. I ono što je sigurno, štedimo puno vremena i novca.

Vremena koja nas stavljaju na test

Nema smisla negirati, ovo su vremena koja nas stavljaju na test, pa možda čak egzistencijalna vremena za EU. Stoga, od vitalnog je značaja da Evropljani vide i osete dodanu vrednost svoje unije. Znamo da to nije uvek bilo tako i, da bi se to dogodilo, evropske institucije moraju dirnuti u srca ljudi i njihove misli. Predsednica Ursula von der Lejen (Leyen) učinila je to dobro kada se ove nedelje u Evropskom parlamentu izvinila u ime EU svima onima, uglavnom u Italiji i Španiji, koji su se osećali napuštenim, sa prenatrpanim bolnicama, medicinskom i zaštitnom opremom koja je bila oskudna, a broj mrtvih dostizao je skoro 1000 dnevno u svakoj zemlji.

S obzirom na način na koji je EU uspostavljena, nije bilo iznenađenje da su na samom početku krize prevladavale nacionalne odluke. Zdravlje je nacionalna odgovornost, a kapacitet za brzo, izvršno reagovanje mnogo je veći na nacionalnom nivou nego na evropskom. Ali za mnoge Evropljane to je ipak bilo razočaravajuće. Ostao je utisak da EU nije samo spora i podeljena, već i da nudi malo konkretne solidarnosti ljudima u času maksimalne potrebe. Ove percepcije mogu biti nepravične ili nepotpune. Ali, one su stvarne u svojim posledicama. Neki od evropskih galamdžija, i iznutra i spolja, udarali su na dinamiku ove prve faze, a neki nisu posebno stidljivi ni u raspirivanju vatre.  

Interni odgovor EU

Ali tada, vrlo ubrzo, započela je druga faza, sa zajedničkim odlukama o zadržavanju protoka robe preko granice koja je zatvorena i sa zajedničkom nabavkom medicinske opreme. Kada ljudi govore ili kritikuju „EU“, moramo biti jasni na koga se misli. Komisija je učinila sve što je moguće sa instrumentima koji su joj bili na raspolaganju, obustavljajući odmah primenu pravila Pakta za stabilnost i rast i povećavajući mogućnosti država članica da koriste državnu pomoć. Evropska centralna banka je takođe reagovala veoma brzo, mnogo brže nego za vreme krize sa evrom, obezbedivši preko 750 milijardi evra za otkup duga i usmerivši svoje akvizicije tamo gde su najpotrebnije. Komisija je takođe predložila da se državama članicama ponudi 100 milijardi EUR kredita kako bi im se pomoglo u finansiranju programa očuvanja radnih mesta. Ovo još nije dodatno osiguranje od nezaposlenosti na evropskom nivou, ali jeste važan korak sada, kada rizikujemo da imamo masovnu nezaposlenost.

Ovih dana mnogi govore o potrebi za "Maršalovim planom", kao izvorom inspiracije. Ali znamo da sada nema Džordža Maršala (George Marshall) koji dolazi s druge strane Atlantika. Pored toga, njegov plan je bio istorijski usmeren na obnovu kontinenta uništenog ratom. Čak i ako neki porede pandemiju sa ratom, sada ne postoji uništavanje fizičkog kapitala. Nakon zemljotresa, obnavljate infrastrukturu i proizvodne kapacitete. Ali ovde to nije slučaj. Sada moramo da se usredsredimo na neposredne potrebe zdravstvenih sistema, da obezbedimo prihode za one koji ne mogu da rade i da produžimo garancije i odlaganje plaćanja firmama kako bi se izbegli bankroti.

Evropska investiciona banka (EIB) ponudiće 200 milijardi evra zajma, posebno malim i srednjim preduzećima. Pored toga, Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) omogućiće kredite sa kamatnim stopama koje su blizu nule i dugim periodima otplate, za finansiranje troškova koji su direktno ili indirektno prouzrokovani pandemijom, bez posebnih uslovljavanja. Pored toga, suočeni smo sa pitanjem osmišljavanja novih, dodatnih instrumenata. Srž stvari je kako Evropljani organizuju solidarnost među sobom i koja su ograničenja ove solidarnosti. Ovde je važno da ne govorimo samo o solidarnosti na makro nivou, nivou politika. Treba da ističemo i konkretne slučajeve solidarnosti unutar EU: milioni maski je otišlo ​​iz Francuske, Austrije, Češke i drugih zemalja u Italiju i Španiju. To je bilo mnogo više od onih koje su poslale Rusija ili Kina, mada je sva pomoć dobrodošla. Pacijenti se leče u bolnicama onih drugih, uz lekarske timove koji dolaze iz Rumunije i iz drugih mesta. Dakle, ovo je pan-evropska kriza u načinu na koji je ljudi doživljavaju, takođe i na društvenim medijima, deleći pozitivne priče. Ovo pokazuje da evropska svest postoji čak i ako moramo da sagradimo ovaj narativ i da još bolje objasnimo šta mi to radimo.  

Spoljni odgovor EU

Sa spoljne strane, preko video konferencija sa ministrima spoljnih poslova iz EU, ministrima odbrane i razvoja, dogovorili smo zajedničke akcije na nekoliko koloseka: rad sa zemljama članicama na najvećoj operaciji repatrijacije ikada, dovođenju kući preko pola miliona Evropljana koji su se zatekli na pogrešnim mestu u pogrešnim trenutku. Saglasili smo se da u potpunosti iskoristimo naše vojske za borbu proti virusa i njegovih posledica i da se zajedno borimo protiv dezinformacija.

Glavni prioritet je bio da se razvije zajednički evropski pristup za pomoć ugroženima i najteže pogođenima, posebno u Africi, našem okruženju i drugde. Iako su potrebe kod kuće ogromne, od vitalnog je značaja da pomognemo i drugima. Ne samo iz solidarnosti, već i zbog toga što nam je u interesu da borba protiv virusa COVID-19 bude uspešna širom sveta. Od virusa možemo biti bezbedni samo ako su bezbedni i naši susedi.

Zbog toga smo preorijentisali spoljnu pomoć preusmerivši 20 milijardi evra iz budžeta EU i zajmova EIB u svrhu pružanja pomoći našim partnerima u borbi protiv pandemije. Ovo nije svež ili nov novac. Ali, ovo je način davanja prioriteta najhitnijim potrebama. I to smo uradili sa novim okvirom, koristeći etiketu „Tim Evropa“, što znači da države članice i evropske institucije rade zajedno. Ovo treba da se koristi i u budućnosti.

Dublje posledice COVID-19

Prve nedelje krize ostavile su političare i rukovodioce na mukama. Sa svim i svačim složenim, hitnim i neizvesnim, morali su da donose odluke od 100% na osnovu 50% informacija. Ono što je pozitivno jeste to što vidimo poštovanje nauke i stručnosti i ljudi koji zahtevaju kvalitetno novinarstvo. Populisti i dalje gledaju da iskoriste strah i guraju svoje nacionalističke parole. Međutim, politike i saradnja, zasnovani na činjenicama, pokazalo se, najbolji su način da se ljudi zaštite.

Sa svakim danom koji prođe, znamo više o virusu i naš odgovor je sve bolji. Postoji ogroman gubitak u životima, ali mere počinju da deluju. Prijemi u bolnicu i slučajevi intenzivne nege brojčano opadaju. Polako, ali opadaju. Nakon neposredne faze upravljanja krizom, sledeće pitanje je kako možemo izaći iz blokade i započeti ekonomski oporavak. Put će biti dug i težak, ali imamo više znanja nego kada je kriza počela. I naredna faza zahteva koordinisan odgovor – i u Evropi i širom sveta.

Borba protiv korona virusa izazvala je mnogo rasprava o ispravnosti različitih modela u različitim zemljama i regionima. Dani Rodrik je napisao da kriza pojačava trendove tako što zemlje i regioni postaju „preuveličane verzije sebe (link je spoljni)“. Svakako smo videli mnoge koji projektuju sopstvene ideologije na krizu.

Najverovatnije jeste da kriza ubrzava istoriju jačanjem od ranije postojećih trendova. To znači više geopolitičke konkurencije u celini i veće tenzije između SAD i Kine. To će zauzvrat uticati na to koliko će kooperativni i multilateralni odgovor biti moguć sa UN i G20 u srži. U velikoj meri će pasti na Evropu i druge istomišljenike koji će voditi ovaj napor: da poguraju, pomire i učvrste multilateralni odgovor koji je preko potreban. Mobilizacijom svih postojećih multilateralnih instrumenata, njihovim reformama tamo gde je potrebno i spremnošću za stvaranje novih i boljih.

Dok krećemo u sledeću fazu, važno je postavljati dublja pitanja. Kakva će biti uloga države, za intervencije i mere zaštite u oporavku nakon krize? Šta kriza znači za prethodni sistem ekonomske globalizacije? Kompletna „de-globalizacija“ deluje malo verovatno, ali sigurno je da nam je potreban jači naglasak na bezbednosti - i zdravlje je uključeno u tu kategoriju - što znači izgradnju rezervnih strateških materijala i stvaranje kraćih i raznolikijih lanaca snabdevanja. Sve je to novi podsticaj da se ozbiljno shvati strateška autonomija Evrope.

Takođe moramo duboko da razmislimo o posledicama po naše demokratske sisteme. Kriza bi mogla da se iskoristi za centralizaciju ovlašćenja i slabljenje demokratske kontrole - i trebalo bi da se čuvamo od toga. Treba da nam bude jasno da je najizdržljiviji oblik vlasti onaj sa ravnotežom i podelom grana vlasti, pri čemu građani imaju prava, a ne samo obaveze. Biće to čin postavljanja ravnoteže koji će nam osigurati da zaštitimo demokratske vrednosti, prava i slobode pojedinca, sa merama potrebnim za borbu protiv virusa. Te da u fazama ukidamo zatvorenost u kojoj smo sada. U tom kontekstu je ohrabrujuće videti evropske naučnike koji sarađuju na tehnologiji praćenja koja je u skladu sa pravilima o privatnosti.

Evropa je sada u potpunosti mobilisana

Rešavanje krize u vezi sa koronom je maraton, a ne sprint. Oni koji u ranoj fazi izgledaju kao "pobednici", kasnije mogu da izgube korak. A i obrnuto je takođe tačno. Nakon klimavog starta, EU je sada u potpunosti aktivirana na svim kolosecima. Potreba za solidarnošću i zajedničkim delovanjem prepoznata je i priznata na celom kontinentu. A i naši principijelni izbori u korist multilateralizma i partnerstva nailaze na dobar odjek širom sveta.

Svet će posle pandemije verovatno biti fragmentiran. Uz mnoge pretnje koje će i dalje biti prisutne. Moj drugi mesec života sa krizom zbog korone će otići na rešavanje tih problema, nadam se da će tu biti da se vrati i nešto dobre staromodne lične diplomatije.