1. Prošlo je deset godina od kada ste 2012. godine bili domaćin Međunarodnog samita žena: „Partnerstvo za promene. Osnaživanje žena“ i usvajanja Prištinskih principa. Kako vidite da se situacija žena na Kosovu razvijala od tada?

Međunarodni samit žena „Partnerstvo za promene. Osnaživanje žena“ je održan u Prištini, u glavnom gradu prve zemlje u jugoistočnoj Evropi koja je izabrala ženu za šeficu države i ponudila veliku priliku Kosovu da okupi žene liderke iz različitih sektora i iz celog sveta kako bi razgovarale i tražile načine za unapređenje principa postavljenih u Rezoluciji UN-a 1325, promovisanjem uloge žena u donošenju odluka, ekonomiji, bezbednosti, kao i za dalje unapređenje odavno potrebne rodne ravnopravnosti koja je ključna za razvoj svakog društva.

Usvajanje Prištinskih principa je predstavljalo važnu prekretnicu, jer je pokrenulo niz promena koje su pomogle da se poboljša učešće žena u javnom životu, ne samo na Kosovu. Neizmerno sam ponosna što znam da je ova mala zemlja – ona kojoj se često oštro i nepravedno sudi, otvorila put i poslužila kao dobar primer drugim ženama u regionu i šire.

Od usvajanja Prištinskih principa, više žena se pridružilo javnoj sceni Kosova; od tada smo izabrali još jednu ženu za šeficu države, imali smo ženu predsednicu Skupštine, ženu predsednicu Ustavnog suda, dve od tri potpredsednika vlade su trenutno žene, imali smo ženu gradonačelnika, general-majora Kosovskih bezbednosnih snaga, i na kraju, ali ne i manje važno, premašili smo kvotu za zastupljenost žena u Skupštini Kosova. Žene su takođe više uključene u partijsku politiku, držeći visoke pozicije u većini političkih partija na Kosovu, u rasponu od zamenika predsednika do organizacionih sekretara.

Sa ekonomske strane, više žena su postale preduzetnice. Žene danas upravljaju ili vode više preduzeća nego ikada ranije u istoriji Kosova. To je od posebnog značaja, jer na putu ka jednakosti prvo dolazi finansijska nezavisnost.

Na planu obrazovanja, statistika pokazuje da više žena nego muškaraca završava visoko obrazovanje, a to ukazuje na svetlu budućnost ove zemlje.

Ono što je najvažnije, uspeli smo da unapredimo pravni status tj. da se prizna status osobama koje su preživele seksualno nasilje povezano sa sukobom, a tokom rata na Kosovu, formirajući Vladinu komisiju i uspostaviši proces koji druge zemlje širom sveta smatraju dobrom praksom u načinu na koji se tretiraju preživeli i nudi obeštećenje. Ipak, mnogo više treba da se uradi u pogledu pristupa pravdi.

Pored toga, ima još dosta toga da se uradi, posebno u ruralnim oblastima, gde žene i dalje ne uživaju punu slobodu u poređenju sa onima koje žive u urbanim sredinama. Zato ne treba da se zadovoljavamo onim što je do sada postignuto, kada još uvek imamo segmente našeg društva koji ne mogu da uživaju jednake mogućnosti i gde se žene tretiraju kao manje vredne od muškaraca.

Nasilje u porodici i seksualno nasilje predstavljaju još jedan izazov – onaj koji zahteva hitnu pažnju centralne vlade, političke scene uopšte, institucija za sprovođenje zakona, civilnog društva i društva u celini. Trebalo bi učiniti više na pružanju zaštite za zlostavljene, a nasilnicima treba izreći strožije kazne.

Imamo na šta da se ponosimo i da slavimo, pošto smo prešli dug put; ali sve dok se ne pozabavimo pitanjima nejednakosti i fizičke bezbednosti za sve žene na Kosovu, treba da ostanemo istrajni u našoj borbi.

2. Predstavljali ste Kosovo širom sveta u diskusijama o ulozi žena u miru i procesima demokratizacije. Šta mislite kako je Kosovo i na koji način još može da doprinese sprovođenju Programa za žene, mir i bezbednost?

Imala sam tu čast u životu da predstavljam Kosovo u različitim fazama kao šefica države i da u ovim diskusijama dam primer Kosova. Posle rata, potreba da se sve izgradi od nule, uprkos tome što je bila bolna i zamorna, dala je Kosovu priliku da izgradi bolje institucije učeći iz najboljih praksi iz celog sveta. U tom smislu, Kosovo je prilično jedinstveno. Stoga nam je međunarodno prisustvo pomoglo da napredujemo u odnosu na naše susede u nekoliko vitalnih oblasti. Osim toga, zakonodavstvo usvojeno na Kosovu je moderno i u skladu sa pravnim tekovinama EU-a.

Dakle, ovaj jedinstveni karakter naše izgradnje države omogućava Kosovu da svojim primerom doprinese drugim delovima sveta, gde su potrebne reforme i gde Program za žene, mir i bezbednost još uvek treba da se koristi kao platforma za unapređenje politike inkluzije koja predstavlja svaku grupu u našem društvu.

Činjenica da Kosovo nije članica Ujedinjenih nacija i da njegova nezavisnost nije u potpunosti priznata širom sveta ponekad predstavlja izazov da se naš glas čuje. Međutim, uprkos takvim izazovima, Kosovo će nastaviti da otvara put drugima zemljama vodeći primerom. Akcije govore više od glasa i mi moramo da nastavimo da dajemo sve od sebe u potpunoj primeni Agende i da postanemo primer za ostatak sveta koji treba slediti.

3. Sa ratom u Ukrajini, javljaju se uznemirujuće tvrdnje o upotrebi seksualnog nasilja nad ženama kao ratnog oružja. Vaše neumorno angažovanje u traženju pravde za osobe koje su preživele seksualno nasilja tokom rata na Kosovu je rezultiralo osnivanjem specijalizovane komisije, koja i danas sprovodi svoj mandat. Može li ova Komisija biti primer za Ukrajinu i druge zemlje?

Nažalost, korišćenje seksualnog nasilja kao ratnog oružja ostaje praksa koja nastavlja da utiče na društva širom sveta. Tek nedavno smo čuli za užasne izveštaje o seksualnom zlostavljanju čak i dece u ratu u Ukrajini. To je neprihvatljiva i nehumana praksa, zbog čega sam veliki deo svog javnog angažmana i predsedavanja posvetila pravdi za žene i muškarce koji su preživeli ovo užasno iskustvo, kao i zaštiti žena, muškaraca i nažalost dece u drugim delovima sveta od tako strašnih iskustava.

Osnovali smo specijalizovanu komisiju uzimajući najbolja iskustva iz celog sveta koju čine stručnjaci. Ova Komisija je stvorena uz pomoć i iskustvo naših saveznika, a nesrećne okolnosti u kojima se Ukrajina nalazi, čine ih neophodnim da takvu Komisiju osnuju što je pre moguće. Verujem da u tom pogledu Kosovo ima veoma vredan doprinos i solidno znanje koje treba da podeli. Pored formiranja Komisije, na Kosovu postoji nekoliko OCD-a koje se bave žrtvama seksualnog nasilja kao oružja rata, koje bi mogle pomoći ukrajinskim institucijama i civilnom društvu u suočavanju sa ovim prilično delikatnim i veoma bolnim delom rata.

Efekti seksualnog nasilja u ratu traju mnogo duže od tačnog datuma završetka rata. Preživeli tek treba da se suoče sa traumom i žive sa njom svaki dan. Neki od počinilaca će biti uhvaćeni i kažnjeni, dok neki možda nikada neće biti pronađeni ili osuđeni. Kosovo je mnogo patilo u tom pogledu, a naša zemlja i njen narod nikada ne bi želili da budu svedoci takvog traumatičnog iskustva kod drugih ljudi iz bilo koje zemlje.

4. Kada govorimo o ženama, miru i bezbednosti, ne možemo da izbegnemo razmišljanje o ženama u uniformi. Pre nego što ste postali predsednica, služili ste kao general-potpukovnik i zamenik generalnog direktora policije. Šta vas je motivisalo da se pridružite policiji? Da li vam je kao ženi bilo teško u instituciji u kojoj dominiraju muškarci? Kako biste ubedili mlade žene danas da je rad u policiji ili bezbednosnim snagama dobar izbor za ženu na Kosovu?

Ja sam se pridružila Kosovskoj policijskoj službi u veoma teškom trenutku, odmah posle rata i kada su se ove snage formirale. Narod Kosova je imao prilično užasno iskustvo sa policijom, posebno 90-ih, kada su ljudska prava redovno kršili ljudi u uniformi – upravo oni čija je dužnost bila da štite ta prava. Ne samo da je ovo bilo profesija kojom su dominirali muškarci, već je bilo i zvanje koje je ulevalo strah i prezir.

Međutim, kada se formirao KPS, bili smo odlučni da promenimo ovu negativnu percepciju koju su ljudi imali o policiji. Jedan od načina da se to uradi je da imamo žene u uniformi. Ja sam bila među prvim ženama koje su se pridružile KPS-u i brzo sam napredovala u rangu, zauzimajući u početku nekoliko važnih pozicija u KPS-u, a nakon proglašenja nezavisnosti u preimenovanoj Kosovskoj policiji. Naravno, nije uvek bilo lako, jer je bilo mnogo stigme i predrasuda sa kojima su se žene suočavale. Međutim, postojala je solidarnost među samim ženama, velika podrška rukovodstva policije kojim dominiraju muškarci i velika podrška međunarodnih organizacija koje su blisko sarađivale sa KPS-om i KP-om.

Kada sam napustila KP, imala sam čin general-potpukovnika i kao što ste rekli, bila sam zamenik generalnog direktora KP-a.

Učešće žena u policiji i snagama bezbednosti je jedan od ključnih elemenata u borbi za rodnu ravnopravnost. Ovo omogućava veće poverenje javnosti u same institucije za sprovođenje zakona, a u isto vreme žene donose važnu perspektivu za sva pitanja, uključujući i ona koja se odnose na nasilje u porodici i rodno zasnovano nasilje. Zato je bar jedna od tačaka Prištinskih principa bila potreba za aktivnim učešćem žena u bezbednosnim pitanjima, sprovođenju zakona i rešavanju sukoba. Stoga ohrabrujem žene da se pridruže policiji i snagama bezbednosti u svakoj prilici koja im se pruži, jer sam duboko uverena da će društvo u celini imati koristi od njihove službe.

5. Učešće i predstavljanje žena na visokom političkom nivou nije jedini cilj Programa za žene, mir i bezbednost, ali je i dalje važan cilj. 20 godina nakon usvajanja Rezolucije SBUN-a 1325, zašto mislite da još uvek ima tako malo žena na pozicijama gde se donose odluke, poput šefova vlada i vodećih mirovnih pregovarača?

Svi smo svedoci svakodnevnih promena koje obezbeđuju veće učešće žena u javnom životu, ali često smatramo da ova promena nije dovoljno brza. Donošenje političkih odluka, bilo na domaćem ili međunarodnom nivou, kada je u pitanju učešće žena, može pokrenuti stvari bez obzira na to koliko im je vremena potrebno. Stoga moramo da nastavimo sa našim naporima i razbijemo sve preostale staklene plafone, društvenu konstrukciju i strukturalne izazove koji ometaju ravnopravno učešće žena i devojčica i njihovo mesto za stolom. Zato je ključno raditi sa decom i naučiti ih od trenutka kada uđu u obrazovne ustanove da su svi jednaki bez obzira na pol.

Očekivanja od žena su veća od očekivanja od muškaraca. To stavlja veoma težak teret na sve žene lidere.

Zato verujem da je važno da podržavamo jedni druge, preko granica, u podizanju dela ovog teškog tereta sa žena koji muškarci jednostavno ne moraju da nose. U isto vreme, trebalo bi da podstaknemo žene da budu manje sklone riziku. Čak i kada žena ispunjava sve kriterijume za posao, statistika pokazuje da je destimulisana da se prijavi zbog nižeg samopouzdanja. Suprotno se dešava kod muškaraca, kod kojih ih veće samopouzdanje podstiče da se prijavljuju za posao i preuzimaju rizike.

Bez obzira na to, sada u svetu ima više žena lidera nego ikada ranije. Imamo više žena šefova država, šefova vlada, poslanika, itd. I ovo je znak promene koja se dešava u društvima i daje mi veliku nadu da će budućnost biti svetla.

6. 6. Danas i dalje imate osnaživanje žena u centru vašeg rada. Da li biste nam rekli nešto o Jahjaga fondaciji? Koliko je ekonomska nezavisnost važna za žene? Što se tiče bezbednosnog programskog cilja Fondacije, kako radite na postavljanju uslova za integraciju onih koji su u ugroženom položaju?

   Jahjaga fondacija je organizacija koju sam osnovala odmah nakon što sam završila svoj mandat predsednice svoje zemlje. Namera je bila da se organizacija fokusira na nastavak rada koji sam već uradila na unapređenju položaja žena i marginalizovanih grupa u društva tokom mandata predsednice.

   Vizija Jahjaga fondacije je konsolidacija demokratske i inkluzivne zemlje sa jednakim mogućnostima za svakog građanina Kosova u skladu sa zemljama regiona, kao preduslov za bezbednost i socijalno blagostanje.

   Misija Jahjaga fondacije je da doprinese procesu demokratizacije na Kosovu kroz socijalno uključivanje, podršku marginalizovanim grupama i stvaranje uslova za mir u regionu, služeći kao mehanizam za: a) stratešku podršku ovim pitanjima, b) mobilizaciju i osnaživanje marginalizovanih grupa, i c) uspostavljanje i koordinaciju odnosa između organizacija civilnog društva i njhovih odnosa sa državnim i regionalnim institucijama.

   Fondacija radi sa i za žene, mlade i marginalizovane zajednice širom Kosova. Zajedno sa fondacijom, uspeli smo da realizujemo projekte koji su ove grupe osnažili na obrazovnom, ekonomskom i socijalnom nivou od kojih je ekonomsko osnaživanje najvažnija komponenta, jer ga vidimo kao glavni element koji vodi ka oslobođenju. Nekoliko projekata u Fondaciji je posvećeno finansijskom osnaživanju žena, među kojima su:

   „Jedna od tri“ – inicijativa za ekonomsko osnaživanje kroz brend odeće koju proizvode marginalizovane žene. Brend takođe ima za cilj da podigne svest o rodno zasnovanom nasilju uključivanjem globalne statistike da jedna od tri žene doživljavaju nasilje u ime brenda. Jahjaga fondacija je otvorila radionicu „Jedna od tri“ u kojoj radi šest žena, među kojima su pripadnice etničkih manjina i žrtve nasilja, i do sada je lansirala tri kolekcije.

   „Elava“ – je podržala osam žena iz manjinskih zajednica u Klini na Kosovu u otvaranju preduzeća za profesionalno čišćenje i nastavljamo da ih podržavamo u jačanju i rastu njihove inicijative. Imali su niz obuka o različitim temama, uključujući poslovni razvoj, profesionalne metode čišćenja, marketing i finansijsko upravljanje. Od marta 2022. godine, kada je posao otvoren, obim posla i zahtevi za njihovim uslugama su se povećali.

    

   7. Konačno, Forum za žene, mir i bezbednost koji se organizuje na inicijativu predsednice Osmani će se održati između 21. i 23. oktobra. Kakve utiske o Kosovu biste želeli da učesnici ponesu sa sobom kada odu?

   Želim da svi učesnici koji dolaze na Kosovo vide da smo, uprkos teškoj prošlosti, uspeli da izgradimo moderno i dinamično društvo i da se kontinuirano ulažu napori da se obezbedi da žene i devojke zauzmu svoje mesto za stolom. Nadam se da će videti da je Kosovo izvor napretka za region i šire, mesto koje je otvorilo put celoj jugoistočnoj Evropi u pružanju mogućnosti ženama.

   Pred nama je još dug put do dostizanja našeg punog potencijala kao društva - i verujemo da se to može postići samo kroz rodnu inkluziju i rodnu ravnopravnost.

   Istovremeno, želela bih da učesnici ponesu sa sobom osećaj feminističke solidarnosti među sobom, a posebno među ženama. Ujedinjenji za zajednički cilj nas sve čini jačim i manje ranjivim. Shodno tome, želela bih da budem svedok kako prijateljstva i mreže stvorene na ovom Forumu rastu i neguju se godinama. Uverena sam da će još jedan Forum ovog nivoa ojačati našu posvećenost borbi protiv društvene nepravde i nejednakosti.