Šta podrazumeva ovo osnovno pravo državljana EU? 

Konzularna zaštita je pomoć koju zemlja pruža svojim državljanima koji žive ili putuju u inostranstvo ako im je potrebna pomoć. Obično se konzularna zaštita može obezbediti u slučaju: 

• Potrebe za hitnim putnim ispravama.
• Ozbiljne nesreće ili teške bolesti.
• Pomoći i repatrijacije u hitnim slučajevima.
• Žrtve zločina.
• Hapšenja ili pritvora.
• Smrti. 

Odgovornost za pružanje konzularne zaštite državljanima EU leži na zemljama članicama EU. 

Ipak, nema svaka zemlja članica EU ambasade ili konzulate u svakoj državi sveta. To znači da su neki državljani EU „bez predstavnika“, bez prisustva ambasade ili konzulata iz njihove zemlje članice, ili bez ambasade, konzulata ili počasnog konzula tamo koji bi efektivno bio u poziciji da pruži konzularnu zaštitu u datom slučaju. Dakle, šta se dešava ako im je potrebna pomoć? 

Građani EU „bez predstavnika“ imaju pravo da zatraže pomoć od ambasade ili konzulata bilo koje druge zemlje članice EU. Druga zemlja članica EU mora da pomogne državljanima EU „bez predstavnika“ pod istim uslovima kao i svojim državljanima. 

Ovo je jedno od osnovnih prava državljana EU. Ono daje spoljnu dimenziju konceptu državljanstva Unije i jača identitet Unije u trećim zemljama. Pravo je sadržano u članu 20(2)(c) i članu 23. Ugovora o funkcionisanju EU, i u članu 46, Povelje EU o osnovnim pravima. 

Ovo je posebno važno u slučaju konzularne krize. U kontekstu EU, konzularna kriza je kada su život, zdravlje ili bezbednost velikog broja državljana EU ugroženi ili u opasnosti. 

To može biti slučaj zbog prirodne katastrofe ili velike nesreće, ili zbog rastuće političke nestabilnosti.  

Kako EU omogućava njegovu primenu? 

Da bi omogućio upražnjavanje ovog prava, Savet je usvojio Direktivu 2015/637, „Direktivu o konzularnoj zaštiti“, u aprilu 2015.. Direktiva o konzularnoj zaštiti ima za cilj veću saradnju, koordinaciju i solidarnost između konzularnih organa. 

Na primer, Direktiva pojašnjava kada i kako državljani EU u inostranstvu imaju pravo da traže pomoć, za sebe i svoje porodice, od ambasada ili konzulata drugih zemalja članica EU. Takođe navodi kako zemlje članice EU treba da koordinišu svoju pomoć. 

Posebno, Direktiva u potpunosti prepoznaje i unapređuje ulogu EEAS-a i delegacija EU. Delegacije EU moraju blisko sarađivati i koordinisati sa ambasadama i konzulatima zemalja članica EU kako bi doprinele lokalnoj i kriznoj koordinaciji. 

Savet je takođe usvojio Direktivu o putnoj ispravi EU za hitne slučajeve u junu 2019. Ona utvrđuje dodatna pravila u odnosu na ona navedena u Direktivi o konzularnoj zaštiti, na primer omogućavanjem izdavanja modernizovane i bezbedne putne isprave EU za hitne slučajeve svakom državljaninu bez predstavnika čiji je pasoš ili putna isprava izgubljena, ukradena ili uništena, ili je na drugi način ne može dobiti u razumnom roku. Ova Direktiva je stupila na snagu, ali se još uvek ne primenjuje. 

Direktiva o konzularnoj zaštiti biće revidirana tokom 2022. 

Šta to znači u praksi? 

Želite da znate kako koordinacija i saradnja u konzularnim stvarima između zemalja članica EU i EU može uveliko uticati na život državljana EU? Evo tri primera. 

U smrtonosnim napadima u Šri Lanki na Uskrs 2019. godine poginulo je više od 250 osoba, a više od 500 je povređeno. 

Kao deo koordinisanog odgovora, EU i zemlje članice EU udružile su snage kako bi uspostavile EU Help Desk na aerodromu u Kolombu. Help Desk je pomogao državljanima EU u raznim pitanjima, kao što su putne isprave ili uputstva o dostupnosti povratnih letova. 

Domaćini Evropskog prvenstva u fudbalu UEFA (Euro 2020) bilo je 11 različitih zemalja, od kojih su tri (Azerbejdžan, Rusija i Velika Britanija) bile van EU, i to u vreme kada su ograničenja COVID-19 još uvek bila na snazi. 

Po potrebi, delegacije EU su se angažovale sa lokalnim vlastima u ime zemalja članica EU kako bi saznale detalje o merama COVID-19. 

Ovo je omogućilo bolje informisanje pristalica EU koji prisustvuju igrama u Bakuu, Glazgovu, Londonu ili Sankt Peterburgu. Takav angažman je takođe poslužio za izazivanje mogućih konzularnih zabrinutosti kao što su velika ograničenja mobilnosti za navijače iz EU, sprečavajući slučajeve u kojima bi konzularna pomoć mogla biti potrebna. 

Iznenadna ograničenja mobilnosti nakon izbijanja pandemije COVID-19, više od 600.000 državljana EU ostalo je zaglavljeno u inostranstvu početkom 2020. 

U jedinstvenoj vežbi, EU i njene zemlje članice EU udružile su snage da organizuju njihovu repatrijaciju. EEAS je imao ključnu ulogu u ovim naporima, podržavajući zemlje članice u njihovoj konzularnoj pomoći državljanima EU kroz mrežu konzularnih dopisnika u delegacijama EU. 

Za više informacija o repatrijaciji posetite ovu stranicu. 

Za nagradu za počasti za dobru administraciju dodeljenu EEAS-u i Komisiji za napore da vrate državljane EU kući, pogledajte ovde.  

Šta državljani EU mogu učiniti da pomognu? 

Građani EU mogu preduzeti jednostavne korake kako bi konzularna zaštita bila efikasnija: 

• Prateći savete o putovanju koje je daje Ministarstvo spoljnih poslova njihove zemlje članice. 
• Posetom veb stranice Delegacije EU za informacije o prisustvu zemalja članica EU u zemlji. 
• Prijavom u svojoj ambasadi ili konzulatu i/ili preko namenskih platformi da bi ukazali na svoje prisustvo u inostranstvu. 

Visa 

Koje su kategorije šengenskih viza? 

Viza za kratkoročni boravak (tip „C“). Ova viza se izdaje za jednu, dve ili više poseta. Njen period važenja varira. Omogućava boravak koji ne prelazi tri meseca u bilo kom šestomesečnom periodu. 

Aerodromske tranzitne vize (tip „A“). Ova viza je potrebna za državljane određenih trećih zemalja koji lete u drugu treću zemlju, ali vrše usputno zaustavljanje ili transfer na aerodromu zemlje Šengena. Tokom ovog transfera ili zaustavljanja, dotična lica moraju da ostanu u međunarodnom tranzitnom području aerodroma bez ulaska na teritoriju date države Šengena. 

Gde mogu da se prijavim? 

Ako nameravate da putujete u jednu šengensku državu, konzulat te države mora da se reši vaš zahtev. 

Ako nameravate da putujete u više od jedne države Šengena, zahtev mora da reši konzulat glavne destinacije. Pod glavnom destinacijom se podrazumeva odredište na kome nameravate da provedete najduže vreme ili gde se ostvaruje glavna svrha vašeg nameravanog putovanja. 

Praktični primeri: 

Ako želite da putujete po šengenskim državama tri nedelje, dve nedelje u Nemačkoj i jednu u Francuskoj, treba da se prijavite za šengensku vizu u nemačkom konzulatu. 

Ako nije moguće definisati „glavnu destinaciju“ vašeg putovanja, treba da se prijavite za vizu u ambasadi/konzulatu zemlje Šengena u koju ćete prvo ući tokom vašeg putovanja. 

Sledeće države Šengena prikupljaju zahteve i izdaju vize u Prištini: 

Austrija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Lihtenštajn (preko ambasade Švajcarske), Danska, Island i Litvanija (preko ambasade Norveške), Estonija (preko Italijanske kancelarije za vizu), Finska, Švedska, Slovačka, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija (preko Ambasade Slovenije), Norveška, Slovenija i Švajcarska 

Ako vaša zemlja odredišta nije na gornjem spisku, pogledajte odeljak Kontakt podaci konzularnih predstavnika država Šengena. 

Gde mogu da putujem sa vizom izdatom od strane država Šengena? 

Vize za kratkoročni boravak izdate od sledećih država Šengena u kosovskim pasošima omogućavaju vam da putujete u sve države Šengena osim Španije, Slovačke i Grčke: 

Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovenija, Švedska i Švajcarska. 

Vize za kratkoročni boravak koje izdaju Španija, Slovačka i Grčka su teritorijalno ograničene na Španiju, Slovačku i Grčku. 

Možete se obratiti odredišnoj državi Šengena (pogledajte odeljak Kontakt detalji konzularnih predstavnika država Šengena) da biste dobili više informacija o procesu podnošenja zahteva za Šengen vizu. 

Koliko traje postupak donošenja odluke? 

U principu, odluku treba doneti u roku od 15 kalendarskih dana nakon što se zahtev smatra prihvatljivim. U pojedinačnom slučaju, rok se može produžiti do najviše 30 kalendarskih dana. 

Možete se obratiti odredišnoj državi Šengena (pogledajte odeljak Kontakt detalji konzularnih predstavnika država Šengena) da biste dobili više informacija o procesu izdavanja. 

Kako ću biti obavešten o odbijanju vize? 

Dostavlja se obaveštenje o odbijanju vize kao i razlozi na kojima je odluka zasnovana. Imate pravo žalbe na negativnu odluku u skladu sa domaćim zakonom države Šengena koja je odbila vaš zahtev. Data država Šengena mora da vam ukaže na poseban postupak za podnošenje žalbe. 

Erasmus+ 

Ljudi sa Kosova mogu imati koristi od brojnih šema u okviru programa Erazmus+, poznatog po promovisanju razmene studenata između evropskih zemalja. 

Međutim, Erazmus+ se ne tiče samo studenata, već uopšteno ima za cilj da unapredi veštine i mogućnost zapošljavanja, uključujući celoživotno učenje, kroz razmenu i saradnju između institucija. 

Erazmus+ je osmišljen tako da podrži zemlje koje žele da ispune potencijal evropskog ljudskog i društvenog kapitala. Postoje projekti koji se tiču ​​obrazovanja, obuke, omladinskog rada i po prvi put sporta. 

Više informacija o Erazmus+ može se naći na veb stranici Erasmus+ predstavništva na Kosovu.