Puno toga je postignuto, ali moramo da nastavimo borbu

Ovo činim kao neko ko potiče iz zemlje koja je ostvarila veliki napredak poslednjih godina u priznavanju prava LGBTI+ zajednice, što nije bio slučaj u početku i tokom dobrog dela mojih mladalačkih dana. Dobro se sećam kako su se homoseksualci i druge seksualne manjine suočavale sa velikim kaznama i diskriminacijom tokom Frankovog režima. I kada sam se 1998. god. kandidovao za lidera socijalističke stranke Španije, raširile su se glasine po kojima sam ja bio homoseksualac i imao aferu sa muškarcem – da bi me diskreditovali i naneli štetu mojoj kandidaturi – implicirajući nekako da neko ko je homoseksualac nije podoban da vodi stranku ili zemlju. Otada, socijalistička vlada je legalizovala istopolne brakove u Španiji 2005. godine, čime je Španija postala treća zemlja u svetu koja je dozvolila, na nacionalnom nivou, parovima istog pola da sklope brak. I danas, sve više političkih lidera u Evropi može otvoreno da otkrije svoju seksualnu orijentaciju.

Međutim, moramo da nastavimo da se borimo za pravo svakog čoveka da bude ponosan na to što jeste, da definiše sopstveni identitet i da izabere da bude sa onima koje voli. Kao društvo i kao zajednica, naša prava su bezbedna samo ako se odnose na sve, a naši postupci moraju da odražavaju značaj priznavanja i jednakosti, ne samo za LGBTI+ osobe, već za sve.

Trećim članom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predviđeno je sledeće: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima.“ Nažalost, u svetu i dalje postoje mnoga mesta gde je ovo hrabro obećanje daleko od stvarnosti, a do 1990. god. homoseksualnost je u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i dalje bila klasifikovana kao umni poremećaj. Ovo se promenilo tek 17.05.1990. god. Zbog ove prekretnice u borbi za jednakost i dostojanstvo, i da bi se obeležio taj dan, IDAHOT se sada slavi svake godine 17. maja.

Sada, zbog krize oko koronavirusa, u nekim mestima u svetu, LGBTI+ zajednica se suočava sa dodatnim problemima uključujući stigmatizaciju i strah da neće dobiti potrebnu medicinsku negu. Socijalno distanciranje je, takođe, teško za one koji nisu prihvaćeni u svojim porodicama.

Zbog toga se EU pridružuje UN i organizacijama civilnog društva u ovogodišnjoj temi „Prekidanje tišine“ i baneru „Postajući duga“. Ovu temu je izabralo LGBTI+ civilno društvo, a promoviše je kampanja UN pod nazivom „Slobodni i jednaki “. EU diže glas protiv diskriminacije i podstiče sve zemlje da obezbede da seksualna orijentacija i rodni identitet ne čine osnov za krivičnu kaznu i diskriminaciju.

Pretvaranje reči u dela

Kao EU, pokušavamo da reči pretvorimo u dela. Mi podržavamo branioce ljudskih prava LGBTI+ kroz posebne mehanizme zaštite koristeći Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava. Zahvaljujući tome, spašavamo živote i pomažemo da se otkloni patnja uzrokovana nasiljem. EU ostaje jedan od glavnih donatora LGBTI+ organizacija civilnog društva u svetu. Na primer, vodimo brojne projekte u Južnoj i Centralnoj Africi, Latinskoj Americi i Rusiji. Naša pomoć obuhvata ponudu preventivne bezbednosti i zaštite od pretnji, podršku lokalnim inicijativama i pokretima na nivou zajednice, podsticaj stvaranju saveza i mreža i pomoć oko prijavljivanja i evidentiranja slučajeva diskriminacije. Ali pre svega, posvećeni smo tome da nastavimo da dižemo zastavu univerzalnih prava.

Danas, u mnogim zemljama širom sveta, EU će istaknuti duginu zastavu u svojim delegacijama. Dugine boje su osvetljavale naše zgrade u Briselu u noći 16/17. maja. I pokrenuli smo dugin izazov na našim kanalima društvenih medija.

Pored ovih važnih i simboličnih dela, na svakom od nas je da svakog dana ustanemo i borimo se protiv kršenja ljudskih prava, diskriminacije i zloupotrebe LGBTI osoba u svetu. Ne samo na IDAHOT, već svaki dan i svugde.

Такође видети

• Declaration by the High Representative Josep Borrell on behalf of the European Union on the occasion of the International Day Ag
• Who you are is your right… don’t give up the fight – IDAHOT!