Šumanov dan 2020 – moj lični pogled na evropsku ideju

08.05.2020 Josep Borrell, High Representative of the European Union for Foreign Affairs and Security Policy / Vice-President of the European Commission

Dan Evrope obeležavamo 9. maja 70. godišnjica Šumanove deklaracije daje priliku da se razmisli o tome šta znači evropska integracija i o ulozi EU u svetu. Želeo bih da iskoristim ovaj blog post da to učinim iz ličnog ugla, da vidim zašto je Evropu kao ideju i politički projekat vredno braniti.

Kao i za druge, moj lični put usmeravao je moja politička ubeđenja.

Moje interesovanje i posvećenost promovisanju evropske ideje – lično i profesionalno – potiče od onda kada sam dobio stipendiju sa 17 godina, još uvek pod Frankovim režimom, za esej o mogućnostima pristupanja Španije onome što ste tada nazivalo „Evropskim zajedničkim tržištem“. Za mene i moju generaciju u Španiji, koja je živela pod vojnom diktaturom, Evropa je bila simbol nade, napretka, demokratije, slobode i solidarnosti.

Prvi slučajevi kada sam prošao granicu svoje zemlje – nešto što tada nije bilo toliko lako koliko je to postalo kasnije – bili su za studentski letnji posao: rad na farmi u Danskoj, u građevinskom sektoru u Nemačkoj, u ugostiteljstvu u Britaniji i na berbi grožđa u Francuskoj. Putovanje kroz Evropu dalo mi je nove perspektive, nove slobode i mogućnost da tražim nove prilike.

Posle mojih studija na Politehničkom univerzitetu u Madridu, u leto 1969. godine, radio sam u kibucu i putovao celim Izraelom i okupiranim palestinskim teritorijama, od Golanske Visoravni do Ejlata. Ovo je bio moj prvi kontakt sa izraelsko-palestinskim sukobom. Poslužio mi je kao podsetnik na tragični karakter ljudske istorije i potrebe za begom od istorije. Takođe, ovo je deo onoga što motiviše Evropljane.

Istorija Evrope je istorija borbe oko granica. Milioni su zbog toga stradali. Granice su zato ožiljci istorije. Genije ideje o evropskoj integraciji bi rekao, prestanimo da se borimo oko toga gde su granice i usredsredimo se umesto toga na to da ih učinimo nebitnim. U stvari, EU je postala svetski šampion u uklanjanju granica. Nažalost, danas na mnogo načina postoji još više zidova u širem svetu nego kada je berlinski zid pao.

Zapanjujuće je i bolno živeti trenutno u Evropi u kojoj su granice ponovo važne, jer su zatvorene za ljude više od mesec dana. Za to postoje i opstaju ubedljivi razlozi. Ali žudim za tim da se vratimo otvorenim granicama, da putujemo ponovo kroz Evropu, čim to okolnosti dozvole.

70. godišnjica Šumanove deklaracije je trenutak da se vratimo na prva načela cele evropske ideje: mir i demokratija, koja premašuje istoriju, međunarodnu solidarnost, otvorene granice. Moramo da razmislimo i reagujemo burno. Kao što je Šuman naveo u svojoj deklaraciji:

„Svetski mir ne može da se očuva ako se ne ulože kreativni napori srazmerni opasnostima koje mu prete.“Šuman nije razmišljao ograničeno. Niti je bio ograničen starim načinima razmišljanja. Projekat koji je pokrenuo bio je spektakularno uspešan. Omogućio je iscrpljenoj Evropi u ruševinama da veruje u sebe i ponovo se uzdigne. Rastući sa 6 članova na 12, 15 do 27 danas. Od zajednice uglja i čelika preko zajedničkog tržišta, do političke unije sa ambicijom da postane istinski geo politički akter.

Da, ima puno razloga da budemo kritički nastrojeni. Moramo da dokažemo da solidarnost nije prazna reč i da smo ozbiljni oko onoga što Evropa štiti. Prva dužnost vlade je da štiti, a EU mora da bude u središtu borbe protiv koronavirusa i oporavka. Posle klimavog početka, EU je sada mobilisana na svim stranama. Na kraju ove krize, evropskim idealima će suditi građani prema svom odgovoru na ovo jednostavno pitanje: „Da li me je Evropska unija zaštitila?“

U suštini, Evropa mora da reši tri istovremena izazova. Prvo, moramo da zdravstvenu zaštitu uvrstimo u naše razmišljanje o bezbednosti i pristupu evropskom suverenitetu. Drugo, da bismo izbegli kolaps naših ekonomija, moramo da osmislimo moćnu, koordinisanu i maštovitu reakciju. I treće, Evropa mora da prevodi koordinisani svetski napor u suzbijanju pandemije. Očigledno je da zemlje koje nastupaju same neće uspeti.

Već nedeljama su naše vlade namerno usporavale naše ekonomije da bi nas sačuvale. Teški ekonomski uticaji nisu posledica zdravstvene krize već mera preduzetih da bi se ista sprečila. Ovo se nikada pre nije desilo u istoriji. Ove okolnosti bez presedana veoma različito utiču na zemlje, što nosi rizik od stvaranja tenzija unutar Evrope i širom sveta. Glavne reči danas su zdravstvena sigurnost, otpornost, strateška autonomija, multilateralizam i zeleni oporavak.

Današnji svet je veoma drugačiji od vremena Šumanove deklaracije. Prešli smo dug put za 70 godina, prevazilazeći mnoge krize.

Kako će EU izgledati za 70 godina? Ovo će zavisiti od odluka koje danas donesemo.Kao neko ko je živeo kroz evropsku istoriju sa svim njenim usponima i padovima, ubeđen sam da moramo da razmišljamo jednako veliko i kreativno kao Šuman – i da reagujemo u takvom duhu.

More blog posts by EU High Representative Josep Borrell