Komisija je izabrala 85 inovativnih projekata sa ciljem dostizanja nulte emisije koji će dobiti 4,8 milijardi eura bespovratnih sredstava iz Fonda za inovacije, čime će se savremene čiste tehnologije sprovesti širom Evrope. Po prvi put su nagrađeni projekti različitih razmjera (veliki, srednji, mali, kao i pilot-projekti) sa fokusom na proizvodnju čistih tehnologija, u okviru poziva za predloge iz 2023. godine. Ovo je najveći iznos od početka Fonda za inovacije 2020. godine, čime je ukupna podrška povećana na 12 milijardi eura i broj projekata povećan za 70%.

Izabrani projekti nalaze se u 18 zemalja: Belgija, Danska, Njemačka, Estonija, Grčka, Španija, Francuska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Holandija, Austrija, Poljska, Portugal, Slovačka, Finska, Švedska i Norveška. Pokrivaju širok spektar sektora iz sljedećih kategorija: energetski intenzivne industrije, obnovljiva energija, skladištenje energije, industrijsko upravljanje ugljenikom, mobilnost s nultom emisijom (uključujući pomorski i vazdušni sektor) i zgrade.

Izabrani projekti bi trebali biti operativni prije 2030. godine, a očekuje se da će tokom prvih deset godina rada smanjiti emisije za oko 476 miliona tona ekvivalenta CO2. Ovo će doprinijeti ciljevima evropske dekarbonizacije, smanjiti emisije u sektorima koji se teško dekarbonizuju, ojačati kapacitet evropske industrijske proizvodnje i povećati tehnološko liderstvo i otpornost lanca snabdijevanja Evrope.

Podrška industrijskoj inovaciji za ključne političke ciljeve

Izabrani projekti posebno doprinose ostvarivanju sljedećih ciljeva EU politike:

Proizvodnja čistih tehnologija: U skladu sa Zakonom o industriji sa nultom emisijom (NZIA), izabrani čisti tehnološki projekti će razvijati, graditi i upravljati proizvodnim pogonima za ključne komponente u vjetroenergiji i solarnoj energiji, kao i za toplotne pumpe, elektrolizere, gorivne ćelije, tehnologije skladištenja energije i lance vrijednosti baterija. Izabrani projekti će doprinijeti proizvodnim kapacitetima od 3 GW solarne fotonaponske proizvodnje i 9,3 GW kapaciteta za proizvodnju elektrolizera u EU, čime se dodatno jača čista energetska infrastruktura EU.

Energetski intenzivne industrije: Izabrani projekti će podržati različite tehnologije za smanjenje emisija gasova staklene bašte u energetski intenzivnim industrijama, uključujući integraciju obnovljive energije, rješenja za skladištenje toplote i energije, reciklažu i ponovnu upotrebu, kao i elektrifikaciju.

Industrijsko upravljanje ugljenikom: Projekti izabrani u ovom pozivu će hvatati CO2 i doprinijeti 13% cilja NZIA za skladištenje najmanje 50 miliona tona CO2 godišnje iz različitih izvora koji se teško dekarbonizuju, kao što su cement i kreč, (bio)rafinerije, hemijska industrija i postrojenja za energiju iz otpada.

Obnovljivi vodonik: Izabrani projekti će godišnje proizvoditi 61 kilotonu obnovljivog goriva nebiološkog porijekla (RFNBO), povećavajući upotrebu i proizvodnju obnovljive energije u vodoniku u industriji i transportu.

Mobilnost s nultom emisijom: Projekti će pomoći smanjenju emisija u sektoru mobilnosti, pri čemu će najveću korist imati pomorski sektor. Ovi projekti uključuju izgradnju i modernizaciju plovila za korištenje RFNBO goriva i električne energije, kao i smanjenje emisija u proizvodnji komponenti za cestovni transport. Nagrađeni projekti će takođe podržati održiva transportna goriva, proizvodeći 525 kilotona obnovljivih goriva godišnje.

Izabrani projekti su ocijenjeni od strane nezavisnih stručnjaka prema pet kriterijuma nagrađivanja: potencijal za smanjenje emisija gasova staklene bašte, stepen inovacije, operativna, financijska i tehnička zrelost, mogućnost replikacije i troškovna efikasnost.

Sljedeći koraci
Uspješni kandidati treba da potpišu ugovore o dodjeli bespovratnih sredstava sa Evropskom izvršnom agencijom za klimu, infrastrukturu i okolinu (CINEA) u prvom kvartalu 2025. godine.

Pored 85 projekata koji su izabrani za finansiranje, drugi obećavajući, ali nedovoljno zreli projekti dobiće pomoć za razvoj projekta od Evropske investicione banke.

Po prvi put, svih 149 projekata koji su postigli ocjene iznad  praga evaluacije Fonda za inovacije (uključujući 64 nefinansirana projekta) dobijaju STEP pečat - novi EU-ov znak kvaliteta koji se dodeljuje projektima visokog kvaliteta koji doprinose ciljevima Platforme za strateške tehnologije za Evropu (STEP). STEP pečat treba da olakša pristup daljim mogućnostima javne i privatne podrške za ove projekte. Informacije o tim projektima biće dostupne krajem novembra 2024. na STEP portalu.

Komisija će pokrenuti sledeći poziv za predloge u okviru Fonda za inovacije početkom decembra 2024. godine.

Pozadina
EU ETS Fond za inovacije jedan je od najvećih programa finansiranja u svijetu za primjenu tehnologija sa nultom emisijom i inovativnih tehnologija. Jedan je od ključnih instrumenata Industrijskog plana Evropskog zelenog dogovora. Sa procijenjenim prihodom od 40 milijardi eura iz Sistema EU za trgovinu emisijama između 2020. i 2030. godine, Fond za inovacije osmišljen je da stvori finansijske podsticaje za kompanije i javne vlasti da investiraju u napredne tehnologije s nultom emisijom i niskim emisijama ugljenika, podržavajući prelazak Evrope na klimatsku neutralnost. Do sada je Fond za inovacije dodjelio oko 7,2 milijarde eura za više od 120 inovativnih projekata širom Evropskog ekonomskog prostora (EEA) putem prethodnih poziva za predloge.

Fond za inovacije sprovodi CINEA, dok Evropska investiciona banka (EIB) pruža pomoć za razvoj projekata obećavajućim projektima koji nisu dovoljno zreli za bespovratna sredstva Fonda za inovacije.

Poziv za predloge Fonda za inovacije iz 2023. godine privukao je 337 prijava projekata, od kojih je 283 bilo prihvatljivo za evaluaciju. Među 85 izabranih projekata, Fond za inovacije sada takođe podržava projekte u Estoniji i Slovačkoj, proširujući listu zemalja koje primaju finansiranje.