Evropska komisija je danas usvojila svoj godišnji paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigle Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Gruzija, Republika Moldavija, Ukrajina i Turska na njihovom putu ka pristupanju EU. Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima.

Proširenje je istorijska prilika kako za zemlje koje pristupaju, tako i za sadašnje države članice i EU u celini. Postoje značajne socio-ekonomske, političke i bezbednosne prednosti veće i jače Unije.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Napeta geopolitička situacija čini važnijim nego ikada da dovršimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake ka integraciji novih država članica tokom poslednjih godina. Proširenje će i dalje ostati glavni prioritet nove Komisije.”

Proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog od partnera. Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti i dalje će biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor.

Proces proširenja dobio je novi zamah tokom 2023. i 2024. Osnovni klaster je otvoren sa Albanijom 15. oktobra 2024. Pregovori o pristupanju su otvoreni sa Ukrajinom i Moldavijom na prvim međuvladinim konferencijama u junu 2024. Pošto su ispunjeni privremeni standardi poglavlja za vladavinu prava, Crna Gora je na putu da privremeno zatvori dalja pregovaračka poglavlja. U martu 2024. Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Proces skrininga je završen i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom krajem 2023.  

Međuvladina konferencija je u junu 2024. godine potvrdila da je Crna Gora sveukupno ispunila privremene standarde za poglavlja 23 i 24 vladavine prava, pružajući mogućnost da se nastavi sa privremenim zatvaranjem narednih poglavlja ako se ispune uslovi. U oblasti vladavine prava i pravosuđa potreban je dalji napredak.

Komisija ponavlja svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Očekuje se da će Srbija u narednoj godini ubrzati rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na privremene standarde vladavine prava, kao i na obezbeđivanju zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije, čineći kredibilne napore da se ugase dezinformacije i manipulacija stranim informacijama.

Kada je reč o Albaniji, Komisija pozdravlja otvaranje pregovora o osnovnom klasteru na drugoj međuvladinoj konferenciji održanoj 15. oktobra 2024. Za vlasti je od ključnog značaja da dalje intenziviraju tempo reformi usmerenih na EU, posebno o vladavini prava, konsolidujući rezultate u oblasti provođenja zakona, efektivne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i promocije osnovnih prava, uključujući tu slobodu medija, imovinska prava i manjine.

U slučaju Severne Makedonije, zemlja treba da nastavi sa sprovođenjem reformi u vezi sa EU, posebno u okviru osnovnog klastera, posebno pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poverenje u pravosudni sistem treba ojačati. Sesije skrininga za svih šest klastera pravnih tekovina EU završene su u decembru 2023. godine.

Bosna i Hercegovina je pokazala opipljive rezultate uključujući upravljanje migracijama, potpuno usklađivanje sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom EU, kao i donošenjem zakona o integritetu pravosuđa, borbi protiv pranja novca i sukoba interesa. U martu 2024. Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Komisija priprema pregovarački okvir sa ciljem da ga Savet usvoji onog trenutka kada se preduzmu svi relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije iz oktobra 2022.

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. Komisija ostaje na raspolaganju da pripremi mišljenje o zahtevu za članstvo Kosova čim ga Savet zatraži. Zabeležen je napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, a poslovno okruženje je poboljšano. Vizna liberalizacija za Kosovo stupila je na snagu 1. januara 2024. Kosovo treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.

Otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom bilo je važno priznanje ukrajinske odlučnosti da nastavi reforme na putu pristupanja EU. Nakon prve međuvladine konferencije u junu 2024. godine, analitičko ispitivanje acquis-a (skrining) nesmetano napreduje. Pod uslovom da Ukrajina ispuni sve uslove, Komisija se raduje otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je ranije moguće 2025.  

Otvaranje pristupnih pregovora bilo je važno priznanje odlučnosti Moldavije da nastavi sa reformama na putu pristupanja EU uprkos stalnom ruskom mešanju i uticaju ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Nakon prve međuvladine konferencije u junu 2024. godine, analitičko ispitivanje acquis-a (skrining) nesmetano napreduje. Pod uslovom da Moldavija ispuni sve uslove, Komisija se raduje otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je pre moguće 2025. godine.

Dok je u decembru 2023. Evropski savet dodelio Gruziji status kandidata, njen proces pridruživanja EU je u međuvremenu de fakto zaustavljen zbog aktivnosti koje je gruzijska vlada preduzela od proleća 2024. Dana 26. oktobra 2024. građani Gruzije su glasali na parlamentarnim izborima. Preliminarni izveštaji zajedničke međunarodne izborne posmatračke misije koju vodi Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS (OEBS/ODIHR) identifikovali su nekoliko nedostataka koji su se desili u napetom i veoma polarizovanom okruženju. Prijavljeni nedostaci uključuju između ostalog nedavne zakonske izmene izbornog procesa, česte kompromise u pogledu tajnosti glasanja, proceduralne nedoslednosti, zastrašivanje i pritisak na birače, što je negativno uticalo na poverenje javnosti u proces. Ovi preliminarni izveštaji potvrđuju potrebu za sveobuhvatnom izbornom reformom koja je već naglašena u prethodnim ključnim preporukama.

Turska je zemlja kandidat i ključni partner za Evropsku uniju. Ipak, pristupni pregovori sa zemljom ostaju u zastoju od 2018. godine, u skladu sa odlukom Saveta. Ostaje ozbiljna zabrinutost u oblastima osnovnih prava i vladavine prava, uključujući ovde i nezavisnost pravosuđa. Dijalog o vladavini prava i osnovnim pravima ostaje sastavni deo odnosa EU i Turske. Nakon strateških smernica Evropskog saveta iz aprila 2024. godine, odnose sa Turskom obeležilo je postepeno ponovno angažovanje, a preduzeti su konkretni koraci prema konstruktivnoj razmeni o pitanjima od zajedničkog interesa.

Dalji koraci

Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o koracima koji predstoje u procesu proširenja.

Osnovne informacije  

Proširenje EU doneće dalekosežne društveno-ekonomske koristi njenim sadašnjim i budućim članicama. Povećanje broja potrošača na jedinstvenom tržištu pružiće velike mogućnosti za poslovanje i slobodniju trgovinu. Da bi se omogućio održiv rast u srednjem roku i postigao napredak u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, sve je važnije da zemlje u procesu proširenja ubrzaju strukturne reforme. Ovo uključuje osiguravanje funkcionalnih tržišnih ekonomija i demonstriranje kapaciteta za suočavanje sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u EU. Ekonomske politike takođe treba da podrže ambiciozne ciljeve u okviru zelene i digitalne tranzicije.

Novi alati i instrumenti podstiču socio-ekonomski rast u našim partnerskim zemljama. Kako se proces pristupanja ubrzava, EU ističe neke od prednosti jedinstvenog tržišta i pruža povećanu finansijsku pomoć kako bi našim partnerima omogućila postepenu integraciju i usklađivanje unutar okvira EU. Pored uspešnih ekonomskih i investicionih planova, Plan rasta za zapadni Balkan sa Fondom za reformu i rast od 6 milijardi evra i Fondom za Ukrajinu od 50 milijardi evra podstiču reforme, sa pravdom i vladavinom prava u srži. U istom duhu, 10. oktobra 2024. godine, Komisija je predstavila Plan rasta za Moldaviju sa svojim Fondom za reformu vrednim 1,8 milijardi evra za podršku njenim društveno-ekonomskim reformama i podsticanju investicija.

Za detaljne nalaze i preporuke za svaku od zemalja, pogledajte:

Kosovo:  Izveštaj; Podaci za zemlju