Europe House, u saradnji sa projektom Evropske unije EU4Energy, organizovala je danas ekspertsku panel diskusiju o izazovima i mogućnostima procesa energetske tranzicije u Bosni i Hercegovini. Cilj događaja bio je da se istakne trenutna situacija u sektoru, izazovi sa kojima se zemlja suočava dok napreduje na putu energetske tranzicije, kao i da se studenti i javnost upoznaju sa složenostima tranzicije.

Diskusija je bila usmjerena na predstavljanje aktivnosti dva novoformirana Centra za održivu energetsku tranziciju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i Tehničkom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu koji su formirani u okviru projekta EU4Energy kao odgovor na nedostatak kapaciteta i razmjene znanja u zemlji. Centri, kojima koordiniraju profesori Amila Pilav-Velić i Goran Orašanin, do sada su uspostavili odličnu saradnju sa svim relevantnim akterima i nastavljaju sa naporima da pruže iskustvo i izvrsnost znanja u sektoru.

Zainteresovane strane, uključujući stručnu i akademsku zajednicu i poslovni sektor, učestvuju u dvodnevnim interaktivnim radionicama organizovanim nakon panel diskusije. Radionice će poslužiti kao platforma za jačanje kapaciteta Centara i dopuniti rad donosilaca odluka u implementaciji neophodne zakonske regulative i njenom usklađivanju sa relevantnim politikama EU. Razvoj kreativnih ideja i razmjena dobrih praksi među partnerima u skladu sa najboljim EU vještinama i mogućnostima ostaje u fokusu rada Centara, što su prepoznali i istakli i uvaženi govornici Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa, privatnog sektora i akademske zajednice.

Energetska tranzicija je i društvena i ekonomska tranzicija, a Bosna i Hercegovina je u ranoj fazi u poređenju sa zemljama članicama Evrope koje imaju višedecenijsko iskustvo. Prijenos znanja, usvajanje najboljih praksi i učenje iz iskustva drugih kako bi odgovaralo lokalnom kontekstu predstavljaju izazove i mogućnosti s kojima su inicijative kao što su Centri za održivu tranziciju energije opremljene da se nose.

Bosna i Hercegovina, kao potpisnica Zelene agende za Zapadni Balkan, i uz kontinuiranu tehničku i stručnu podršku Evropske unije, ima za cilj ostvariti ambiciozne ciljeve koje je Evropska unija postavila da postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine. Ovaj cilj, kao i brojne druge obaveze koje je država prihvatila da implementira utiru put ka karbon  neutralnoj, održivoj i zdravijoj budućnosti za sve građane.